Kovićeva besjeda istovremeno emitovana u 15 gradova širom Srpske; SPiKD “Prosvjeta” organizovalo onlajn predavanje u Kozarskoj Dubici

Dokaz za to je i profesor Miloš Ković. Zabranom ulaska spriječen je da ispunjava radne obaveze na Filozofskom fakultetu u Istočnom Sarajevu. Ali je onlajn održao besjedu, koja je istovremeno emitovana u 15 gradova i opština širom Srpske.

Nikakve zabrane ne mogu ugušiti ni jednu riječ. Riječ profesora Kovića se još glasnije čuje, a dokaz za to su prepune sale i amfiteatri širom Srpske.

Studenti sa Pala, kojima profesor Kojić predaje, tvrde da, iako fizički nije sa njima, psihički i intelektualno su zajedno u svakom momentu.

Do posljednjeg mjesta ispunjena je bila i sala u Banjaluci.

SPiKD “Prosvjeta” Kozarska Dubica organizovalo je večeras u velikoj skupštinskoj sali emitovanje onlajn predavanja, koje su Dubičani imali priliku slušati.

“Dirnut sam pažnjom i podrškom studenata i mladih ljudi Republike Srpske. Oni su sve sami organizovali i pozvali profesora kome je zabranjeno da im se obrati u amfiteatru, da održi javno predavanje pred publikom u petnaest gradova.
Rekao sam da oni koji zabranjuju slobodu misli i govora nikada u istoriji nisu bili pobednici. To je uvek znak slabosti i bespomoćnosti. I ovo što se dogodilo vidim kao znak sitne pakosti „političkog Sarajeva“, jer se dijalog, razmena i kretanje ideja ne mogu sprečiti”, poručio je profesor Ković.
On je rekao da je posao istoričara jda traga za istinom i zbog čega ne smije da se obazire na bilo kakve pritiske, niti na ambicije sudskih tribunala i bezbjednosnih agencija da pišu istoriju srpskog naroda.

“Istina se ne može zaustaviti. Može se privremeno sakriti, ali će ona nas kraju uvek doći po svoje.
I dalje ne znam u čemu je moje ogrešenje o zakone BiH. Zato se, slično glavnom junaku Kafkinog „Procesa“, preispitujem i razmišljam, naravno u polušali, o tome šta sam to rekao i šta je to u srpskoj istoriji, o kojoj sam govorio, toliko sporno. Možda ideje zaveta, oslobođenja i ujedinjenja koje smatram nosećim u istoriji Srba, i o kojima sam ove godine besedio na Svetosavskoj svečanosti u Prijedoru, potom u Banjoj Luci i Brčkom? Ili je sporno to što često govorim o tri genocida koje je u 20. veku pretrpeo srpski narod? Ili to što, iako danas u BiH žive ljudi različitih pripadnosti i identiteta, ne mogu da prećutim da se one, tokom najvećeg dela svoje istorije, smatraju i srpskim zemljama?
Čovek može da promeni mnogo toga, pa i svoj identitet, ali ne može da promeni prošlost. To mu, jednostavno, nije dato. Žao mi je ako sam svedočeći istinu, onako kako je ja vidim, povredio tanana osećanja policijskih službenika u Sarajevu. Razumem da oni moraju da rade svoj posao. Ali i ja moram da poštujem svoj poziv”, naglasio je profesor Ković.

Prisutnima se prije predavanja u sali obratio predsjednik “Prosvjete” Zoran Sinkić i zahvalio na ukazanoj pažnji, naglasivši da zanemarivanje činjeničnog stanja kada je u pitanju očuvanje identitet jednog naroda nikada ne smije biti opcija, te da podrška akademakoj zajednici kao i širenju istine uvijek mora naći svoj put do šire javnosti.