SET završna panel diskusija: Tokom energetske tranzicije zadržati termoelektrane
Za Republiku Srpsku i BiH je prioritet da se okrene sopstvenim energetskim izvorima i dobrom održavanju svojih termo i hidroenergetskih objekata da bi se obezbijedile dovoljne količine električne energije tokom energetske tranzicije, rečeno je danas na Samitu energetike “SET Trebinje 2023”.
U Evropi je u posljednje vrijeme zbog energetske krize ponovo počelo da radi čak 17 termeoelektrana, od kojih čak 14 u NJemačkoj, ali i u Šapaniji, Holandiji, koje su mnogo veće snage nego domaće termoelektrane, što je činjenica koja ohrabruje, istaknuto je na panelu o održavanju termo i hidroenergetskih postrojenja.
Energetska tranzicija, čiji je cilj dekarbonizacija i smanjenje emitovanja štetnih gasova, neminovna je i ako se budu njegovali znanje i struka lakše će se odgovoriti na te izazove, rečeno je na skupu i navedeno da je ishod tranzicije još neizvjestan i da se u narednom periodu može očekivati da će termoelektrane nastaviti da rade, ali u mnogo težim uslovima.
“Termo i hidroelektrane ne smiju biti zapostavljene u energetskoj tranziciji i njihovo dobro održavanje je veoma važno jer su `zelene tehnologije` još u fazi balasniranja sistema”, rekao je izvršni direktor preduzeća “Termoelektro Brčko” Aco Benović koji je učestvovao u panel-diskusiji o temi “Uticaj redovnog održavanja na pogonsku pouzdanost rada termoenergetskih i hidroenergetskih postrojenja”.
On je podsjetio da klimatski plan podrazumijeva eneregetsku neutralnost do 2050. godine i da je u međuvremenu potrebno dobro održavanje i godišlji remonti postrojenja da zbog havarijskih i ostalih gubitaka da ne bi dolazilo do velikih troškova.
“Moramo pratiti postrojenja, vršiti nadzor, kontrolu, zamjenu starih dijelova radi pogonske pouzdanosti dok novi sistemi ne preuzmu ulogu postojećih”, naveo je Benović i ukazao da je “zelena tranzicija” donijela da su banke stavile u podređen položaj termoelektrane, kao i kompanije koje im pružaju usluge, što im otežava rad i investicije.
Generalni direktor Termoelektrane “Stanari” Savo Mirković, za koju je rečeno da je među najmodernijim na Balkanu, rekao je da termo i hidroelektrane još ne mogu da se zamijene i da ih treba održavati jer nema stabilnosti ni jeftine energije bez termoelektrana.
“Mora se zadržati ta energija, posebno u tranzicionom periodu, jer je zelena energija skupa”,naveo je on i dodao da ohrabruje to što se još nije odustalo od izgradnje novih termoelektrana na ovom prostoru.
Prema njegovim riječima, treba dobra pogonska spremnost i pouzdanost termoelektrana da bi mogle da balansiraju “zelene izvore” i neophodno je učiniti ih ekološki prihvatljivijim.
Direktor Instituta “Nikola Tesla” iz Beograda Zoran Simić najavio je da će do maja završiti ekspertizu o radu termo i hodroelektrana, koju rade za “Elektroprivredu Republike Srpske” s ciljem mnogo veće efikasnosti ekspoloatacije resursa i proizvodnje struje da bi se produžio njihov životni vijek, a treba unaprijediti i elektrofiltere u termoelektranama.
Na skupu je istaknuto da su potrebni dobri stručnjaci za oblast energetike jer postoji odliv kadrova iz regiona i šire i nema dovoljno zavarivača, limara, bravara, a potrebna je i koordinacija između struke, nauke i investitora da bi inženjeri imali što bolje uslove za rad.
